Izvolite u salon
- Folgen
- 64
- Erscheint
- wöchentlich
- Letzte Folge
- 5. Nov. 2026
Über den Podcast
Dunja Trutin i Luka Tripković sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu vode vas kroz biografije, fenomene i zanimljivosti iz istorije umetnosti. Očekujte duboke analize, priče o velikim imenima umetnosti i teme obrađene iz ugla onih koji i sami stvaraju.
Folgen 64
ANATOMIJA SNOVA - Miodrag Dado Đurić | Izvolite u salon 64
U novoj epizodi podkasta Izvolite u salon ulazimo u neobičan, uznemirujući i fascinantan svet Dada Đurića.Od bića koja nastanjuju njegove slike, preko organskih oblika i fantastičnih pejzaža, do granice između …
Shownotes
U novoj epizodi podkasta Izvolite u salon ulazimo u neobičan, uznemirujući i fascinantan svet Dada Đurića.Od bića koja nastanjuju njegove slike, preko organskih oblika i fantastičnih pejzaža, do granice između lepote i užasa – istražujemo jedan od najosobenijih umetničkih univerzuma našeg slikarstva.Ko su stanovnici Dadovog sveta i iz kakve se imaginacije rađaju?Dado Đurić je rođen 4. oktobra 1933. godine, na Cetinju. RTV CG podseća da ga je godine 1944, kada je umrla njegova majka, prihvatio ujak, takođe slikar, da je život nastavio u Sloveniji, u Ljubljani. Umetničku školu je završio u Herceg Novom 1952. godine, a potom Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića. Prvi put izlagao je u Rijeci, sa francuskim slikarima 1958. godine. Po doprinosu nadrealizmu neki ga porede s Dalijem i Šagalom.Marko Čelebanović mu pomaže da ode u Pariz sredinom pedesetih godina i od tada Dado je živeo u Francuskoj, u mestu Šamon an Veksan blizu Pariza, gde je imao atelje. Boravio je kratko u Njujorku, a potom u Centralnoj Africi. Prvu samostalnu izložbu u Francuskoj imao je u Galeriji „Danijel Kordije“. Izložbom Dada Đurića „Zorzi elegije“ u Palati „Zorzi“ u Veneciji, otvoren je paviljon Crne Gore na 53. Bijenalu savremene umetnosti.Pored ulja i crteža, Dado je radio grafike, kolaž, instalacije, asamblaž, a njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
PRISVAJANJE SLIKE - Vladimir Milanović
Pridružite nam se u salonu i upoznajte delo savremenog umetnika i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti, Vladimira Milanovića. Umetnička praksa Vladimira Milanovića raznovrsna je u pogledu medija i …
Shownotes
Pridružite nam se u salonu i upoznajte delo savremenog umetnika i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti, Vladimira Milanovića. Umetnička praksa Vladimira Milanovića raznovrsna je u pogledu medija i metodologije, što oslikava i sama postavka aktuelne izložbe u Galeriji grafičkog kolektiva. U epizodi smo razgovarali, kako o postavci izložbe Kroz slojeve, tako i o pitanju aproprijacije sadržaja iz kulture, postupku koji je prisutan kroz čitavu istoriju umetnosti. Kada je preuzimanje tuđe slike opravdano, a kada predstavlja krađu? Na koji način slika može dobiti novi kontekst i višeslojno čitanje? Ovo su pitanja koja Milanovićev rad postavlja, kako kroz digitalne medije, tako i kroz grafički list.Vladimir Milanović (1979, Beograd)www.vladimirmilanovic.comDiplomirao je (2003), magistrirao (2008) i doktorirao (2014) na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Na Interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu stekao je zvanje magistra umetnosti u oblasti digitalne umetnosti (2009). Izabran je 2011. za asistenta, a 2022. za vanrednog profesora na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na dvadeset samostalnih i na preko stotinu kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Grafičkog kolektiva. Dobitnik je nagrade Veliki pečat Galerije Grafički kolektiv za 2014, nagrade Zlatna igla Udruženja likovnih umetnika Srbije za 2021, kao i više nagrada na međunarodnim izložbama savremene grafičke umetnosti. Živi i radi u Beogradu.
Kako zavoleti umetnost? | Marija Jovičić (Umetnost kaže može) | Izvolite u salon 62
Marija Jovičić, autorka Instagram profila Umetnost kaže može, gošća je nove epizode podkasta Izvolite u salon.Razgovarali smo o tome kako se danas govori o umetnosti i zašto mnogi i dalje imaju osećaj da je ona …
Shownotes
Marija Jovičić, autorka Instagram profila Umetnost kaže može, gošća je nove epizode podkasta Izvolite u salon.Razgovarali smo o tome kako se danas govori o umetnosti i zašto mnogi i dalje imaju osećaj da je ona namenjena samo uskom krugu ljudi. Dotakli smo se pitanja kako društvene mreže mogu da postanu prostor ozbiljnog obrazovanja, šta znači popularizovati istoriju umetnosti bez pojednostavljivanja i zbog čega je važno da naučimo da posmatramo umetnička dela bez straha da ćemo ih „pogrešno“ razumeti.Pričali smo i o nastanku profila Umetnost kaže može, o tome kako izgleda stvaranje kvalitetnog edukativnog sadržaja, zašto pojedina umetnička dela i danas izazivaju snažne reakcije, kao i o tome kako umetnost može da postane deo svakodnevice svakoga od nas.Ako vam se dopada ono što radimo, pretplatite se na kanal, ostavite komentar i podelite ovu epizodu sa prijateljima. Vaša podrška nam pomaže da nastavimo da razgovaramo sa ljudima koji umetnost, kulturu i društvo čine bližim i razumljivijim široj publici.
Vinsent van Gog - SMRT (4. deo)
U četvrtoj, ujedno i poslednjoj epizodi našeg serijala o Vinsentu van Gogu, stižemo do njegovih poslednjih dela - od autoportreta sa previjenim uhom, preko prizora iz Overa, do poslednjih slika koje je naslikao …
Shownotes
U četvrtoj, ujedno i poslednjoj epizodi našeg serijala o Vinsentu van Gogu, stižemo do njegovih poslednjih dela - od autoportreta sa previjenim uhom, preko prizora iz Overa, do poslednjih slika koje je naslikao u prirodi.
Šta se zapravo događalo sa Van Gogom u periodu koji je ostao obeležen pričama o njegovom mentalnom stanju, izolaciji i stvaralačkoj groznici? Kako se menja njegov odnos prema sopstvenom slikarstvu? I koja je zaista bila njegova poslednja slika (najverovatnije to nije ona na koju ste pomislili)?
Ali priča se ovde ne završava.Posle Van Gogove smrti počinje druga etapa: stvaranje Van Goga kakvog danas poznajemo. Kako je njegovo delo sačuvano, predstavljano i postepeno dobilo status jednog od najprepoznatljivijih opusa u istoriji umetnosti? U tom procesu važnu ulogu imala je Johana van Gog-Bonger, supruga njegovog brata Tea — žena čiji je rad decenijama bio presudan za očuvanje i promociju Van Gogovog nasleđa.
U ovoj epizodi zato ne govorimo samo o kraju jednog života, već i o početku stvaranja jednog mita.
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!
Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode:
🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Odsecanje uveta, Vinsent van Gog (3.deo) | Izvolite u salon 60
Za samo nekoliko godina Vinsent van Gog od slikara koji još traži svoj stil postaje jedan od najprepoznatljivijih umetnika moderne umetnosti.Ali, upravo u trenutku kada njegovo slikarstvo doživljava najveću …
Shownotes
Za samo nekoliko godina Vinsent van Gog od slikara koji još traži svoj stil postaje jedan od najprepoznatljivijih umetnika moderne umetnosti.Ali, upravo u trenutku kada njegovo slikarstvo doživljava najveću transformaciju, njegov život počinje da se raspada.U trećoj epizodi pratimo Van Goga od dolaska u Pariz 1886. godine, gde upoznaje impresioniste i otkriva novu moć boje, preko odlaska u Arl i stvaranja čuvenih slika poput „Suncokreta“, pa sve do susreta sa Polom Gogenom i nastanka Žute kuće.Šta je Van Gog tražio u Arlu? Zašto je želeo da okupi umetnike oko sebe? Kako je njegov odnos sa Gogenom postao sve napetiji? I šta se zapravo dogodilo tokom noći u decembru 1888. godine kada je Van Gog odsekao deo svog uveta?Priča o odsecanju uveta često se pretvara u legendu o „ludom geniju“. Ali iza tog događaja nalazi se mnogo složenija priča o prijateljstvu, umetnosti, izolaciji, očekivanjima i ličnoj krizi.Ovo je epizoda o trenutku kada Van Gog pronalazi svoj umetnički jezik i počinje da gubi kontrolu nad sopstvenim životom.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Vinsent van Gog, tužna potraga za ljubavlju (2.deo) | Izvolite u salon 59
Vinsent van Gog je ceo život želeo da bude blizu ljudi. Želeo je ljubav, porodicu i osećaj pripadanj, ali su njegovi odnosi sa onima koje je voleo gotovo uvek završavali razočaranjem.U drugoj epizodi pratimo …
Shownotes
Vinsent van Gog je ceo život želeo da bude blizu ljudi. Želeo je ljubav, porodicu i osećaj pripadanj, ali su njegovi odnosi sa onima koje je voleo gotovo uvek završavali razočaranjem.U drugoj epizodi pratimo van Goga od trenutka kada odlučuje da postane umetnik pa sve do odlaska u Pariz 1886. godine. Govorićemo o njegovom odnosu sa Sien, o neuzvraćenoj ljubavi prema Ki Vos, o njegovim sukobima sa porodicom i o njegovoj neprekidnoj potrebi za bliskošću. Istovremeno pratimo nastanak slikara: prve ozbiljne studije, život među siromašnima, opsesiju seljacima i radnicima i konačno nastanak jednog od njegovih prvih velikih remek-dela, "Ljudi koji jedu krompir".Zašto je van Gog tako teško pronalazio ljubav? Da li je pokušaj da bude voljen bio povezan sa njegovom potrebom da slika?Kako je usamljenost oblikovala umetnika koji će promeniti tok istorije umetnosti?Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Vinsent van Gog, najusamljeniji genije (1.deo) | Izvolite u salon 58
Pre nego što je naslikao Zvezdanu noć, Suncokrete i postao jedan od najpoznatijih umetnika u istoriji, Vinsent van Gog je bio samo mladić koji nije znao gde pripada.U ovoj epizodi pratimo prvi, često zanemareni …
Shownotes
Pre nego što je naslikao Zvezdanu noć, Suncokrete i postao jedan od najpoznatijih umetnika u istoriji, Vinsent van Gog je bio samo mladić koji nije znao gde pripada.U ovoj epizodi pratimo prvi, često zanemareni deo njegovog života: detinjstvo u Holandiji, porodicu van Gog, odnos sa bratom Teom, godine provedene u trgovini umetninama, neuspešne pokušaje da postane učitelj i propovednik, duboku religioznost i boravak među siromašnim rudarima u Borinažu.
Zašto van Gog nije uspevao da pronađe svoje mesto u svetu? Zašto je toliko puta menjao životni put? I kako je čovek koji je sa 27 godina još uvek tražio svoj poziv konačno odlučio da postane umetnik?
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode:
🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Kako nastaju freske u Hilandaru? Gost: Goran Jović | Izvolite u salon 57
Kako nastaju freske u Hilandaru? Kako izgleda rad na jednom od najznačajnijih srpskih manastira i šta znači posvetiti život monumentalnom slikarstvu? U ovoj epizodi podcasta Izvolite u salon gost je Goran …
Shownotes
Kako nastaju freske u Hilandaru? Kako izgleda rad na jednom od najznačajnijih srpskih manastira i šta znači posvetiti život monumentalnom slikarstvu? U ovoj epizodi podcasta Izvolite u salon gost je Goran Jović, vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, freskoslikar i umetnik koji učestvuje u realizaciji nekih od najznačajnijih savremenih projekata sakralne umetnosti.Razgovaramo o njegovom radu na freskama u manastiru Hilandar, iskustvu oslikavanja kripte Hrama Svetog Save, ali i o tome kako danas nastaju dela namenjena da traju vekovima. Goran govori o spoju zanata, duhovnosti i umetnosti, o odgovornosti koju nosi rad na sakralnim objektima i o tome koliko je prostora ostalo za autorski izraz unutar tradicije koja traje više od hiljadu godina.Dotičemo se i procesa nastanka freske (od prvih crteža i pripreme zida do rada na skelama i završnih poteza), kao i izazova sa kojima se susreću umetnici na velikim projektima obnove i oslikavanja crkava i manastira. Razgovaramo i o njegovom radu sa studentima Fakulteta likovnih umetnosti, značaju očuvanja kulturne baštine i mestu koje freskoslikarstvo i mozaik imaju u savremenoj umetnosti.Ovo je razgovor o umetnosti koja nadživljava svoje autore, o tišini ateljea i radu na skelama, o tradiciji koja se neprekidno obnavlja i o tome kako nastaju slike koje će generacije posmatrati vekovima.Ako vam se dopadaju razgovori o umetnosti, istoriji, kulturnom nasleđu i stvaralaštvu, pretplatite se na kanal Izvolite u salon, ostavite komentar i podelite epizodu.Goran Jović je vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, gde predaje zidno slikarstvo i mozaik. Autor je brojnih fresaka, ikonostasa i mozaičkih kompozicija u sakralnim objektima u Srbiji i inostranstvu. Učestvovao je u oslikavanju kripte Hrama Svetog Save, kao i na projektima u manastiru Hilandar. Njegovi radovi izlagani su u zemlji i inostranstvu, a kroz umetnički i pedagoški rad posvećen je očuvanju i razvoju tradicije freskoslikarstva i monumentalnog zidnog slikarstva.
Nikola Dobrović: Od Dubrovnika do Generalštaba | gošća: Anđela Dukić | Izvolite u salon 56
Nikola Dobrović jedan je od najvažnijih arhitekata jugoslovenskog modernizma i autor nekih od najprepoznatljivijih građevina i urbanističkih ideja Beograda. U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ razgovaramo sa …
Shownotes
Nikola Dobrović jedan je od najvažnijih arhitekata jugoslovenskog modernizma i autor nekih od najprepoznatljivijih građevina i urbanističkih ideja Beograda. U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ razgovaramo sa Anđelom M. Dukić, istoričarkom arhitekture i doktorantkinjom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, o Dobrovićevom životu, arhitekturi i urbanističkoj misli.Od njegovog rada u Dubrovniku i odnosa prema istorijskom gradu, preko posleratne obnove Beograda, do kompleksa Generalštaba, razgovaramo o tome šta je Nikola Dobrović želeo od moderne arhitekture i kakav je grad pokušavao da stvori.Šta je Dobrović podrazumevao pod modernom arhitekturom? Zašto je Generalštab toliko važan? Kakav je Beograd mogao da bude da su njegove urbanističke ideje u većoj meri ostvarene? I šta nam Dobrovićeva arhitektura govori o Beogradu danas?Anđela M. Dukić je rođena 1997. godine u Aleksincu. Osnovne i master studije završila na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odeljenje za istoriju umetnosti. Master tezu pod nazivom „Arhitektura javnih objekata u Nišu i okolini (1918-1941)“ odbranila je 2022. godine kod profesora dr Aleksandra Kadijevića, pod čijim mentorstvom je pohađala doktorske akademske studije istorije umetnosti. Oblast njenog naučnog rada i usavršavanja su nacionalno i jugoslovensko graditeljsko nasleđe novog i modernog doba – valorizacija, istoriografska eksplikacija i zaštita. Stipendistkinja je Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Februara 2025. godine izabrana je u zvanje istraživač-pripravnik. Dukić je bila saradnica u nastavi profesoru dr Aleksandru Kadijeviću na kursevima na Osnovnim akademskim studijama istorije umetnosti: „Arhitektura od renesanse do postmodernizma“, „Arhitektura u Srbiji (kraj 17-početak 21. veka)“ i „Arhitektura u Srbiji 1918-1941“. Pored naučne i nastavne aktivnosti, bavi se grafičkim dizajnom i fotografijom. Tokom osnovnih, master i doktorskih studija učestvovala je na velikom broju umetničkih i arhitektonskih izložbi i manifestacija u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, Muzeja primenjenih umetnosti, Muzeja grada Beograda, Etnografskog muzeja i drugih referentnih ustanova i institucija. Od 2024. godine je članica-saradnica Matice srpske, a od 2026. godine je članica ULUPUDS-a i Kulturnog Ceraka.
Petar Lubarda: Zašto ga smatraju najvećim slikarom Jugoslavije? | Izvolite u salon 55
Petar Lubarda jedan je od najznačajnijih slikara 20. veka i jedna od ključnih figura moderne umetnosti na prostoru bivše Jugoslavije. Njegove monumentalne kompozicije, snažni pejzaži i ekspresivni potezi …
Shownotes
Petar Lubarda jedan je od najznačajnijih slikara 20. veka i jedna od ključnih figura moderne umetnosti na prostoru bivše Jugoslavije. Njegove monumentalne kompozicije, snažni pejzaži i ekspresivni potezi četkice zauzimaju posebno mesto u istoriji srpskog i jugoslovenskog slikarstva.U ovoj epizodi podkasta „Izvolite u salon“ govorimo o životu i delu Petra Lubarde – od njegovog detinjstva u Crnoj Gori i školovanja, preko ratnih iskustava i umetničkog sazrevanja, do nastanka najvažnijih dela koja su obeležila jednu epohu. Pokušavamo da odgovorimo na pitanje zbog čega su njegove slike i danas toliko moćne i zašto se Lubarda smatra jednim od najvećih umetnika ovog prostora.Kroz razgovor se bavimo njegovom biografijom i umetničkim razvojem, modernom umetnošću u Jugoslaviji, odnosom između ekspresionizma i apstrakcije u njegovom stvaralaštvu, kao i čuvenim ciklusima „Kosovski boj“ i „Crna Gora“. Govorimo i o načinu na koji su se pejzaž i istorija spojili u njegovom slikarstvu, o mestu koje Petar Lubarda zauzima u evropskoj umetnosti 20. veka i o snažnom uticaju koji je ostavio na generacije umetnika.Petar Lubarda nije slikao samo pejzaže i istorijske događaje – on je stvarao slike koje deluju kao da u sebi nose čitavu energiju jednog prostora i jednog vremena.
Najveći falsifikatori u istoriji - uživo iz MTS dvorane | Izvolite u salon 54
Ko su najveći falsifikatori u istoriji umetnosti i kako su uspeli da prevare muzeje, kolekcionare i vodeće stručnjake? U ovoj epizodi istražujemo neverovatne priče ljudi koji su stvarali „izgubljena …
Shownotes
Ko su najveći falsifikatori u istoriji umetnosti i kako su uspeli da prevare muzeje, kolekcionare i vodeće stručnjake? U ovoj epizodi istražujemo neverovatne priče ljudi koji su stvarali „izgubljena remek-dela“, prodavali lažne slike za milione dolara i godinama uspevali da obmanjuju umetnički svet. Od holandskog majstora falsifikata Han van Megeren, koji je nacistima prodao lažnog Vermera, do misterioznog falsifikatora poznatog kao Elmir de Hori, čije su se slike našle u najuglednijim galerijama sveta.Razgovaramo o tome kako nastaju falsifikati, zašto ih je često gotovo nemoguće otkriti i šta nam oni govore o tržištu umetnosti, autentičnosti i ljudskoj želji da posedujemo original. Otkrijte najveće prevare, najpoznatije falsifikatore i najneverovatnije skandale koji su uzdrmali svet umetnosti.Zahvaljujemo se Megacom distributerskoj kući na pozivu da zajedno napravimo ovu epizodu.
Mrđan Bajić - Kome pripada sećanje? | Autoportret | Izvolite u salon 53
Proslavljamo prvi rođendan podkasta uz epizodu sa Mrđanom Bajićem, vajarom, profesorom FLU u penziji i akademikom. Mrđan Bajić je jedan od najznačajnijih savremenih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije …
Shownotes
Proslavljamo prvi rođendan podkasta uz epizodu sa Mrđanom Bajićem, vajarom, profesorom FLU u penziji i akademikom. Mrđan Bajić je jedan od najznačajnijih savremenih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Njegovi radovi nalaze se na granici između skulpture, politike, istorije i javnog prostora, a njegova umetnička praksa već decenijama otvara pitanja identiteta, kolektivnog sećanja i odgovornosti umetnika u društvu.U ovoj epizodi razgovaramo o tome kako nastaju umetnička dela, kakva je uloga umetnika danas, zašto su spomenici važni, šta se dogodilo sa savremenom umetnošću nakon raspada Jugoslavije i može li umetnost zaista da utiče na svet u kojem živimo.Mrđan Bajić je rođen 1957. godine u Beogradu. Završio je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Jovana Kratohvila. Između 1985. i 1990. godine radio je na FLU kao asistent. Godine 1995. dobio je stipendiju Polok-Krasner fondacije iz Pariza. Od 1997. radi kao profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Bajić, prema rečima dr Jasmine Čubrilo, pripada retoričkoj struji nove umetničke scene u Srbiji nastale početkom devedesetih godina 20. veka. Zapravo, Bajić je tu retoričku liniju u skulpturi počeo da razvija već tokom osamdesetih godina. U prvoj polovini devedesetih Bajićeva umetnost se ogleda u burnom neoekspresionističkom izrazu, dok se u drugoj polovini devete decenije oseća blago smirivanje oblika i linija. Uticaj Bajićeve umetnosti se takođe može videti i u radovima mnogih mlađih umetnika, njegovih učenika.Mrđan Bajić je samostalno izlagao u mnogim evropskim gradovima poput Beograda, Zagreba, Ljubljane, Pariza, Stokholma, Krakova, a takođe su njegovi radovi viđeni i na grupnim izložbama u Rimu, Njujorku, Sidneju, Krakovu, Parizu, Gracu, Kopenhagenu, Veneciji, Monaku i Solunu.Godine 2002. Mrđan Bajić je učestvovao na 25. bijenalu u Sao Paolu sa projektom Jugomuzej. Godine 2007. nastupa na 52. bijenalu vizuelnih umetnosti, gde predstavlja Srbiju projektom Riset (eng. Reset).Nagrade: Fond Ilija Kolarević, (Beograd, 1980); Fond Sreten Stojanović, (Beograd, 1981); Sedam sekretara SKOJ-a, (Zagreb, 1983); Premija Gradske zajednice kulture za 1983. godinu, (Beograd 1984); III PIJS, (Pančevo, 1987, 1993); Fond Ivan Tabaković, SANU, (Beograd, 1991); Nagrada Salona Monruž za skulpturu, (Pariz, 1992); Sava Šumanović, (Novi Sad, 2000); Fond Vladislav Ribnikar, (Beograd, 2001).2022. godine u Muzeju savremene umetnosti je upriličena retrospektiva "Nepouzdani pripovedač"* Dugujemo veliku zahvalnost profesoru Bajiću na ustupljeno vizuelnom materijalu.Video materijal: ARTDOC TEAM - Ljuba Jovićević, Nataša Pavlović, Aleksandar Jovanić
Prokleti genije: Tragični život Amedea Modiljanija | Izvolite u salon 52
Amedeo Modiljani bio je jedan od najneobičnijih umetnika 20. veka. Tokom života borio se sa siromaštvom, bolešću i zavisnostima, dok su njegova dela često ostajala neprimećena ili neshvaćena. Danas se njegove …
Shownotes
Amedeo Modiljani bio je jedan od najneobičnijih umetnika 20. veka. Tokom života borio se sa siromaštvom, bolešću i zavisnostima, dok su njegova dela često ostajala neprimećena ili neshvaćena. Danas se njegove slike prodaju za desetine miliona dolara, a njegovi prepoznatljivi portreti sa izduženim licima i tajanstvenim očima postali su simbol moderne umetnosti.U ovoj epizodi podkasta „Izvolite u salon“ govorimo o životu Amedea Modiljanija, njegovom dolasku u Pariz, prijateljstvima sa umetnicima avangarde, burnim ljubavnim vezama, odnosu sa Žan Ebutern i tragediji koja je stvorila jedan od najpoznatijih mitova u istoriji umetnosti.Kako je nastao stil koji je promenio moderno slikarstvo? Zašto su Modiljanijevi portreti toliko drugačiji od svega što je stvarano u njegovo vreme? I kako je umetnik koji je umro u bedi postao jedna od najvećih ikona savremene umetnosti?U razgovoru analiziramo Modiljanijeve slike, crteže, aktove i portrete, kao i istorijski kontekst Pariza početkom 20. veka, kada su nastajali modernizam, kubizam i nove umetničke avangarde.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Ivana Ivković: Moć, ranjivost i telo u savremenoj umetnosti | Izvolite u salon 51
U novoj epizodi podkasta Izvolite u salon razgovaramo sa Ivanom Ivković, jednom od najznačajnijih savremenih umetnica sa naših prostora, čiji radovi istražuju teme tela, identiteta, moći, ranjivosti i …
Shownotes
U novoj epizodi podkasta Izvolite u salon razgovaramo sa Ivanom Ivković, jednom od najznačajnijih savremenih umetnica sa naših prostora, čiji radovi istražuju teme tela, identiteta, moći, ranjivosti i kolektivnog iskustva.
Kako nastaje umetničko delo koje koristi ljudsko telo kao svoj osnovni medij? Zašto se u njenom radu tako često pojavljuje muško telo? Da li umetnost danas još uvek može da menja društvo ili samo odražava njegove protivrečnosti?
Kroz razgovor otvaramo pitanja odnosa između pojedinca i kolektiva, umetnosti i politike, privatnog iskustva i javnog prostora. Govorimo o poverenju, emocijama, savremenom performansu, ali i o tome kako nastaju radovi koji publiku istovremeno privlače i uznemiravaju.
Ovo je razgovor o umetnosti, ali i o čoveku, njegovim slabostima, strahovima i potrebi da bude viđen.
Ivana Ivkoivć je magistrirala crtanje i doktorirala performans na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Međunarodno priznanje stekla je istraživanjima u oblasti delegiranog performansa, kroz koja kritički preispituje dekonstrukciju i rekonstrukciju rodnih uloga iz perspektive biopolitike, političke etike i simboličkih refleksija ženskog pogleda.
Njen rad istražuje identitet, rodna iskustva i stereotipe nametnutih društvenih uloga, uvodeći nago ili polunago (kolektivno) muško telo kao performativni medij. Ove pažljivo režirane scene odlikuju se posebnom senzibilnošću i senzualnošću, osvetljavajući predrasude, uverenja i složene odnose između pojedinca i društveno-političkog okruženja.
Kroz svoje projekte bavi se dekonstrukcijom izložbenog narativa u kontekstu angažovane, promenljive i procesualne savremene umetničke prakse. Ivković povezuje jezik likovne umetnosti sa pozorištem i kulturom masovnih medija, razvijajući postmedijsku odnosno hibridnu praksu koja otvara tradicionalno okulocentrični koncept umetnosti prema imerzivnim sadržajima, taktilnim, zvučnim i telesnim iskustvima.
Njene izložbe i site-specific instalacije stvaraju prostore nestabilnih čulnih doživljaja i formiraju hiperdinamične sisteme koji povezuju lične i kolektivne dimenzije, istražujući identitet pojedinca unutar šire sociokulturne matrice. Crtež ostaje jedan od temelja njenog umetničkog rada, kroz koji istražuje njegove tehničke, izražajne i konceptualne mogućnosti. Njeni radovi obrađuju teme koje se kreću od intimnih ličnih promišljanja do globalnih društveno-političkih fenomena, oblikovanih njenim nomadskim načinom života i čestim putovanjima.
Svoja dela izlagala je u saradnji sa brojnim institucijama, među kojima su Humboldt Forum u Berlinu, Institut für Auslandsbeziehungen (ifa) u Štutgartu, muzeji savremene umetnosti u Atini, Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu i Nikoziji, Hošek Contemporary u Berlinu, Gete institut, galerija EIKON Schauraum u okviru MuseumsQuartier-a u Beču, Muzeji i galerije Podgorice, Narodni muzej Crne Gore, Kibla Portal u Mariboru, Eugster II Belgrade, Nova galerija vizuelnih umetnosti (NGVU), Residency Unlimited u Njujorku, Oktobarski salon i Kulturni centar Beograda. Dobitnica je brojnih stipendija i nagrada, a njeni radovi nalaze se u uglednim kolekcijama kao što su Muzej savremene umetnosti u Beogradu, kolekcija ifa u Berlinu i Štutgartu, kolekcija Oktobarskog salona u Beogradu, Wiener Städtische umetnička kolekcija u Beču, Telenor kolekcija u Beogradu, Muzej grada Beograda i Savremena galerija Subotica.
Ivana Ivković je takođe koautorka i kustoskinja projekta ARTiculation, serije site-specific izložbi koje imaju za cilj mapiranje i vizualizaciju osetljivih društvenih tema kroz savremene umetničke prakse u zapostavljenim i društveno referentnim prostorima.
* Zahvaljujemo se umetnici na ustupljenom vizuelnom materijalu i reprodukcijama radova
Automobili i umetnost: od futurista do BMW Art Collection | Izvolite u salon 50
Da li automobili mogu biti umetnost? U novoj epizodi podcasta „Izvolite u salon“ razgovaramo o fascinaciji automobilima kroz istoriju umetnosti, od futurista koji su slavili brzinu i mašine kao novu religiju …
Shownotes
Da li automobili mogu biti umetnost? U novoj epizodi podcasta „Izvolite u salon“ razgovaramo o fascinaciji automobilima kroz istoriju umetnosti, od futurista koji su slavili brzinu i mašine kao novu religiju modernog doba, preko glamurozne estetike Tamare de Lempicke, pa sve do savremenih umetnika poput Ervina Vurma, Mrđana Bajića i Endija Vorhola koji automobil koriste kao simbol moći, identiteta, kapitalizma, destrukcije i društvenih promena.
Posebno mesto zauzima i čuvena BMW Art Collection, projekat koji je spojio vrhunski dizajn, trke i savremenu umetnost. Kroz ovu epizodu istražujemo zašto su kola mnogo više od prevoznog sredstva, kako su postala opsesija, statusni simbol, fetiš i ogledalo epohe u kojoj živimo.
Ovo je priča o brzini, luksuzu, nostalgiji i sudaru umetnosti sa modernim svetom.
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/IzvoliteusalonuKonzumerizam i umetnost - POP ART | Izvolite u salon 49
U novoj epizodi podkasta „Izvolite u salon” govorimo o Pop artu, umetničkom pokretu koji je promenio način na koji posmatramo slike, reklame, slavne ličnosti i samu ideju umetnosti. Kako su stripovi, bilbordi …
Shownotes
U novoj epizodi podkasta „Izvolite u salon” govorimo o Pop artu, umetničkom pokretu koji je promenio način na koji posmatramo slike, reklame, slavne ličnosti i samu ideju umetnosti. Kako su stripovi, bilbordi, televizija i proizvodi iz supermarketa postali deo galerijskog prostora? Da li je Pop art bio slavljenje potrošačkog društva ili njegova ironijska kritika? I zbog čega danas živimo u svetu koji vizuelno izgleda upravo onako kako su ga zamislili umetnici šezdesetih godina?Kroz priču o autorima kao što su Endi Vorhol, Roj Lihtenštajn i Ričard Hamilton, pokušavamo da razumemo kako je nastao jedan od najuticajnijih pravaca moderne umetnosti i zašto njegov uticaj danas osećamo svuda, od Instagrama, preko reklama , pa sve do muzike, mode i savremenog dizajna.U razgovoru se dotičemo i opsesije slavom, masovne reprodukcije slika, odnosa između „visoke” umetnosti i popularne kulture, ali i pitanja da li je Pop art možda prvi umetnički pravac koji je zaista predvideo svet društvenih mreža i neprekidne proizvodnje vizuelnih sadržaja.Ako vas zanimaju umetnost, istorija kulture i priče koje stoje iza slika koje su oblikovale savremeni svet, dobrodošli u salon.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Jugosloveni u Dizeldorfu - rađanje savremene umetnosti | Selman Trtovac | Izvolite u salon 48
Sa umetnikom Selmanom Trtovcem govorimo o jednom od najznačajnijih fenomena iz umetničke istorije socijalističke Jugoslavije. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući kustoskinji Biljani Tomić, koja …
Shownotes
Sa umetnikom Selmanom Trtovcem govorimo o jednom od najznačajnijih fenomena iz umetničke istorije socijalističke Jugoslavije. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući kustoskinji Biljani Tomić, koja je vodila radionice u SKC-u, uspostavljena je saradnja sa jednom od najznačajnijih institucija savremene umetnosti u Evropi, čuvenom dizeldorfskom akademijom.
Na čelu sa proslavljenim Jozefom Bojsom, ova institucija se etablirala kao jedna od vodećih ustanova za razvoj savremene umetnosti, a generacije umetnika sa ovih prostora su, po uzoru na velikane sa početka veka, odlazili u Dizeldorf da tamo predstave svoju umetnost, uspostavljaju saradnju i školuju se.
Počev od čuvene generacije Marine Abramović, Raše Todosijevića, Ere Milivojevića, Neše Paripovića i drugih, mladi umetnici iz svih delova Jugoslavije boravili su u Nemačkoj i po povratku formirali scenu koja je kao nikad u istoriji ovih prostora stvarala umetnost koja je išla u korak sa najsavremenijim umetničkim tendencijama.
Jedan od poslednjih jugoslovenskih đaka je i naš sagovornik Selman Trtovac, koji se usavršavao u klasi nedavno preminulog Klausa Rinkea, sarađivao iprijateljevao sa utemeljivačem italijanskog pokreta Arte povera, Janisom Kunelisom, i po uzoru na naše slavne pretke doneo metodologiju umetničke prakse u natrag u Beograd.
* Veliku zahvalnost dugujemo Selmanu Trtovcu, ne samo na inspirativnom na razgovoru, već i na ustupanju do sada neobjavljene fotografske dokumentacije o saradnji sa Dizeldorfskom akademijom, kao i na ustupanju prava za objavljivanje fotografija iz arhive velikog Klausa Rinkea, koje je Selman sačuvao uz dozvolu umetnika i njegove porodice.
Sv. Đorđe - đurđevdanski specijal | Izvolite u salon 47
U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon istražujemo jedan od najdugotrajnijih i najsloženijih motiva u istoriji umetnosti lik Svetog Đorđa. Od ranohrišćanskih predstava do savremenih reinterpretacija, Sveti …
Shownotes
U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon istražujemo jedan od najdugotrajnijih i najsloženijih motiva u istoriji umetnosti lik Svetog Đorđa. Od ranohrišćanskih predstava do savremenih reinterpretacija, Sveti Đorđe se neprestano pojavljuje kao figura borbe, žrtve i transformacije.Polazimo od legende o ubistvu aždaje, i anliziramo slojeve ovog mita u čijoj suštini stoje odnos čoveka i zla, prirode i herojstva, kao i simbolika tela u pokretu. Kroz dela umetnika poput Paula Učela, Rafaela, Ticijana, pa sve do savremenih autora kao što je Saldvador Dali, pratimo kako se ovaj motiv menja.Ova epizoda ne bavi se samo istorijom umetnosti, već i pitanjem zašto nas slika Svetog Đorđa i danas opseda. Da li je aždaja spoljašnji neprijatelj ili unutrašnja borba koju svako od nas vodi?
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!
Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Ivan Šuković | Autoportret | Izvolite u salon 46
Ivan Šuković je umetnik koji se bavi fenomenom prošlosti, nostalgije, samoće i predelima koji u njemu izazivaju ova osećanja. Ivan kroz umetnost pokušava da pronađe odgovor na pitanje "kako živeti empatično i s …
Shownotes
Ivan Šuković je umetnik koji se bavi fenomenom prošlosti, nostalgije, samoće i predelima koji u njemu izazivaju ova osećanja. Ivan kroz umetnost pokušava da pronađe odgovor na pitanje "kako živeti empatično i s poštovanjem u ovom pretećem, čak i perverznom vremenu, vremenu izgubljene bliskosti?"
Njegovo polje interesovanja obuhvata upotrebu arhivske građe i porodične dokumentacije, kao i mapiranje i topografiju predela koji su usko povezani sa ličnom i porodičnom istorijom. U okviru svoje interdisciplinarne prakse, Šuković realizuje projekte koji povezuju umetnost i nauku kroz saradnju sa relevantnim naučnim institucijama. Ove aktivnosti sprovodi kao umetnički direktor Re:People – Centra za društvo i tehnologiju iz Beograda, u okviru čijeg programa razvija projekte na preseku umetničkog istraživanja i naučnih metodologija. Plod ovih saradnji predstavljaju značajne inovacije u dobijanju bio-pigmenata i pametnih tekstila.
Ivan Šuković je vizuelni umetnik čija praksa obuhvata multimedijalnu umetnost, arhivsko istraživanje i site-specific instalacije. Sarađujući sa naučnim institutima, razvija projekte koji funkcionišu kao interdisciplinarne platforme, povezujući umetničko istraživanje i naučnu metodologiju. Doktorirao je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Departman za Višemedijsku umetnost, 2019), a poseduje i master diplomu iz digitalne umetnosti i novih medija, kao i osnovne studije književnosti na Univerzitetu Crne Gore.
Šuković je predstavljao Crnu Goru na 59. Međunarodnoj izložbi umetnosti – Venecijanskom bijenalu (2022) i na 19. Međunarodnoj izložbi arhitekture – Venecijanskom bijenalu (2025). Njegovi radovi izlagani su na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope i Zapadnog Balkana. Učestvovao je u međunarodnim rezidencijalnim i profesionalnim programima u Španiji, Nemačkoj, Norveškoj i Italiji.
Njegova praksa nagrađivana je više puta, a njegovi radovi nalaze se u javnim muzejskim kolekcijama i privatnim zbirkama.
Zahvaljujemo se umetniku za ustupljene reprodukcije radova koji su prikazani.
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!
Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode:
https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Kako čitati Atinsku školu? Vodić kroz Rafaelovo remek-delo | Izvolite u salon 45
Kada je Rafaelo počeo da radi Atinsku škole, verovatno nije ni mogao da sluti da će stvoriti, ne samo remek-delo renesanse, nego i filozofsku mapu zapadne misli. Jedna od najpoznatijih slika u istoriji smeštena …
Shownotes
Kada je Rafaelo počeo da radi Atinsku škole, verovatno nije ni mogao da sluti da će stvoriti, ne samo remek-delo renesanse, nego i filozofsku mapu zapadne misli.
Jedna od najpoznatijih slika u istoriji smeštena je u ličnim odajama pape Julija II i okuplja najveće umove antičkog sveta: od Platona i Aristotela, preko Pitagore i Sokrata, pa do Euklida i Zaratustre.
U mnoštvu likova Rafaelo je utkao lica svojih slavnih savremenika - Leonarda da Vinčija, Bramantea, Mikelanđela ali i svoj autoportret.
Govorimo o tome kako Rafaelo spaja arhitekturu, perspektivu i simboliku u jednu savršeno izbalansiranu kompoziciju, koja ne samo da slavi znanje, već ga i dramatizuje.
Ko su stvarni modeli iza filozofa?
Ova epizoda nije samo analiza slike, već i razgovor o ideji znanja kao zajedničkog prostora, o napetosti između racionalnog i idealnog, o umetnosti kao mestu susreta epoha.
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!
Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Kako je nastao impresionizam? | Izvolite u salon 44
Kada je naslikao sahranu u rodnom mestu, Gustav Kurbe je započeo revoluciju u toma šta se može naći na jednoj slici. Do tada se očekivalo da platna opisuju teme iz antike i biblije, poput Tajne večere ili …
Shownotes
Kada je naslikao sahranu u rodnom mestu, Gustav Kurbe je započeo revoluciju u toma šta se može naći na jednoj slici. Do tada se očekivalo da platna opisuju teme iz antike i biblije, poput Tajne večere ili Parisovog suda, da se slike rade po unapred određenim standardima i da se nikako ne slika stvaran svet oko sebe. Grupa mladih ljudi je 1874. godine u Parizu otvorila izložbu upravo takvih slika, kršeći gotovo sve dotadašnje norme. Njihov ideal je bio da predstave stvarnost onakvom kako je oni doživljavaju, često u trenutku, dok se šetaju prirodom, sede u kafani ili posmatraju novorođenče. Taj utisak svakodnevice jedan kritičar je nazvao impresijom, pozivajući se na sliku Kloda Monea, a grupu ovih ljudi kojima su pripadali i Edgar Dega, Ogist Renoar, Kamij Pisaro, Berta Moriso i drugi nazvao Impresionistima. Tako je počela revolucija u slici i oslobađanje od strogih normi koje kao stav traje do danas. U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon govorimo o jednom od najvažnijih umetničkih pokreta koji danas uzimamo zdravo za gotovo, o tome zašto Eduar Mane nije želeo da bude deo impresionističkog pokreta, kako su na njih uticali Emil Zola i Šarl Bodler i zbog čega impresionizam predstavlja revoluciju koja traje. Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Kako je čin poniženja postao simbol pobede? Vaskršnji specijal | Izvolite u salon 43
Razapinjanje Hrista trebalo je da bude surovi čin poniženja, ali je vremenom krst postao univerzalni simbol hrišćanske poruke ljubavi i žrtve za druge. Kako je predstava raspeća, od jednog omalovažavajućeg …
Shownotes
Razapinjanje Hrista trebalo je da bude surovi čin poniženja, ali je vremenom krst postao univerzalni simbol hrišćanske poruke ljubavi i žrtve za druge. Kako je predstava raspeća, od jednog omalovažavajućeg grafita u starom Rimu, postala sveprisutna slika mučeništva? Zbog čega je trebalo da prođe više od 400 godina da bi se ova predstava pojavila u hrišćanskoj umetnosti i kako se nakon toga razvijala kroz sliku i skulpturu? U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon govorimo o plejadi umetnika čije predstave Raspeća danas krase svaki pregled istorije umetnosti: Đoto, Mazačo, Mantenja, Mikelanđelo, Donatelo, Velaskez, Grinevald i El Greko, smao su. neki od majstora kroz čije radove pratimo kompoziciju ove predstave i njenu evoluciju. Kako su od kamerne scene, kojoj su prema Jevanđeljima prisustvovali Bogorodica i sv. Jovan, nastali prizori sa mnoštvom figura i likova koji čak nisu bili ni savremenici ovog stravičnog čina, saznajte u novoj epizodi. Izvolite u salon.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Paja Jovanović - Između Orijenta, istorije Srbije, i Evrope | gost: Petar Petrović, Narodni muzej u Beogradu | Izvolite u salon 42
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Velika nam je čast što smo sa kustosom Narodnog muzeja u Beogradu, Petrom Petrovićem, razgovorali o životu i delu velikog srpskog slikara Paje …
Shownotes
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Velika nam je čast što smo sa kustosom Narodnog muzeja u Beogradu, Petrom Petrovićem, razgovorali o životu i delu velikog srpskog slikara Paje Jovanovića, jednog od najznačajnijih predstavnika akademskog realizma u srpskoj umetnosti. Analiziramo njegove najpoznatije istorijske kompozicije, orijentalne scene i portrete bečke aristokratije, kao i način na koji je spojio akademsko slikarstvo, istorijske teme i tržište umetnosti kraja 19. i početka 20. veka. Posebno se osvrćemo na slike poput "Mačevanja", "Seobe Srba, "Borbe petlova",ali i portreta iz bečkog perioda, kao i na njegovu ulogu u formiranju vizuelnog identiteta srpske istorije.Ova epizoda je namenjena svima koje zanima istorija umetnosti, srpsko slikarstvo, akademski realizam, orijentalizam i kulturna istorija Balkana.
Petar Petrović je rođen 1971. godine u Ćupriji. Završio je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1997. Od 1998. radi u Narodnom muzeju u Beogradu, gde je muzejski savetnik i kustos Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka. Piše studije, kritike i članke o umetnosti 19. i 20. veka.
Ovim putem se zahvaljujemo gospodinu Petroviću na izdvojenom vremenu i sjajnom razgovoru.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Gojini demoni - Crne slike Fransiska Goje | Izvolite u salon 41
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!U ovoj epizodi govorimo o Crnim slikama Fransiska Goje, ciklusu murala koje je slikar naslikao u poznoj starosti na zidovima svoje kuće, čuvene …
Shownotes
Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!U ovoj epizodi govorimo o Crnim slikama Fransiska Goje, ciklusu murala koje je slikar naslikao u poznoj starosti na zidovima svoje kuće, čuvene "kuče gluvog čoveka", između 1819. i 1823. godine. Ove slike, među kojima je i čuveni „Saturn koji proždire svoje dete“, predstavljaju mračnu viziju sveta, nastalu u periodu Gojine bolesti i razočaranja u društvo nakon Napoleonovih ratova i inkvizicije.Analiziramo simboliku, istorijski kontekst, psihološko stanje umetnika i zašto ove slike i danas deluju toliko uznemirujuće i moderno.
Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Endi Vorhol - Influenser među umetnicima | Izvolite u salon 40
U ovoj epizodi ulazimo u svet Endija Vorhola, umetnika koji je izbrisao granicu između umetnosti i potrošačke kulture. Kako su konzerve supe i lice Merilin Monro postali simboli jedne epohe? Da li je Vorhol bio …
Shownotes
U ovoj epizodi ulazimo u svet Endija Vorhola, umetnika koji je izbrisao granicu između umetnosti i potrošačke kulture. Kako su konzerve supe i lice Merilin Monro postali simboli jedne epohe? Da li je Vorhol bio genije ili samo precizno ogledalo društva u kojem je živeo? Govorimo o nastanku Pop arta i vremenu koje ga je oblikovalo, o Vorholovoj fascinaciji slavom, novcem i masovnom proizvodnjom, kao i o njegovoj specifičnoj ironiji i distanci prema svetu koji je istovremeno kritikovao i slavio. Osvrćemo se i na čuvenu Fabriku i ljude koji su je činili, ali i na uticaj koji Vorhol i danas ima na savremenu umetnost, dizajn i način na koji razmišljamo o brendovima. Ako vas zanima kako je umetnost postala deo popularne kulture i kako je jedan umetnik uspeo da redefiniše njene granice, ovo je epizoda za vas.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Kako su kafane i restorani oblikovali umetnost? | Izvolite u salon 39
U ovoj epizodi vam otkrivamo kako su prizori sa jelom i pićem oblikovali umetnost od ranog hrišćnastva, preko boemskog Pariza pa do istaknutihsavremenih svaralaca. Saznaćete gde je nastao prvi restoran, kako je …
Shownotes
U ovoj epizodi vam otkrivamo kako su prizori sa jelom i pićem oblikovali umetnost od ranog hrišćnastva, preko boemskog Pariza pa do istaknutihsavremenih svaralaca.
Saznaćete gde je nastao prvi restoran, kako je dobio ime i zbog čega su beogradskevlasti zabranile otvaranje kafana 1911. godine.
Od vizantijskih mozaika, Karavađa, Ticijana, Mane i Van Goga, gestikulacija tokom jela i pića bila je predmet najvećih svetskih majstora, dok su Nadežda Petrović, Đura Jakšić i Stevan Aleksić iz srpskih kafana crpeli inspiraciju za dela koja do danas predstavljaju najviši kreativni izraz našeg naroda.
Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Ogist Roden - Kako je nastala moderna skulptura? | Izvolite u salon 38
Kako je vajar koji je tri puta odbijen na Akademiji postao otac moderne skulpture? Zašto su njegove figure delovale „previše stvarno“ i zbog čega su izazivale skandal?Analiziramo njegova najpoznatija dela i …
Shownotes
Kako je vajar koji je tri puta odbijen na Akademiji postao otac moderne skulpture?
Zašto su njegove figure delovale „previše stvarno“ i zbog čega su izazivale skandal?
Analiziramo njegova najpoznatija dela i govorimo o telu kao izrazu unutrašnjeg konflikta, o napetim mišićima koji postaju psihologija, o fragmentu kao modernoj formi.
Kako je Roden razbio akademske kanone 19. veka?
Kakav je bio njegov odnos sa učenicom i ljubavnicom Kamil Klodel?
I zašto se njegova dela danas smatraju prekretnicom između klasične i moderne umetnosti?
U epizodi otkrivamo:
Zašto je realizam u skulpturi bio revolucionaran
Kako je nastao „Mislilac“ i šta zapravo predstavlja
Zašto su „Vrata pakla“ bila njegov životni projekat
Kako je Roden otvorio put modernizmu 20. veka
Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Nemanja Nikolić - Crtež u pokretu | Autoportret | Izvolite u salon 37
Nemanja Nikolić je umetnik koji se podjednako izražava u crtežu, slici i animaciji. Njegova umetnička praksa može se podeliti na dva segmenta: on paralelno stvara slike u stilu geometrijske apstrakcije i …
Shownotes
Nemanja Nikolić je umetnik koji se podjednako izražava u crtežu, slici i animaciji. Njegova umetnička praksa može se podeliti na dva segmenta: on paralelno stvara slike u stilu geometrijske apstrakcije i figurativne crtane video animacije. Još od svojih prvih video animacija, polazišna tačka Nemanjinih crteža je aproprijacija filmskih kadrova iz kinematografskih ostvarenja sredine 20. veka, kao što su film noar, opus Alfreda Hičkoka i naučna fantastika. Nemanja u svom radu preuzete scene iseca, prespaja i rekontekstualizuje stvarajući nove narative koji su praćeni namenski komponovanom filmskom muzikom, a uz same animacije uvek izlaže i crteže od kojih su one nastale. Iako su njegove rane animacije bile bez pozadine, on ih kasnije uvodi tako što crtež po crtež stvara kadrove na različitim štampanim izdanjima. Od rada „Panic Book” (2015), preko „Uncontained Images” (2017–18) do monumentalnog „The Plot” (2017–21), podlogu crteža su činile knjige, mape, enciklopedije, koje su izdavane u vreme SFRJ.Tokom pandemije nastaje serija "Psihopolitika" u kojoj umetnik sukobljava kadrove iz "Zone sumraka" sa naslovnim stranama najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, otvarajući pitanje istine i njene "delotvorne" snage u onom smislu o kom je tako slikovito pisao Nikolo Makijaveli.Poslednji ciklus pod nazivm "Povratak crnog kvadrata" kroz animirani crtež uvodi čuveni Maljevičev crni kvadrat kao element drugosti i inkorporira ga u kadrove hladnoratovske holivudske produkcije, čime problematizuje upotrebu straha i kontrole medijskih narativa, na simboličkom i geometrijskom nivou dovodeći maljevičevski kvadrat u sukob sa sferom (u habermasovskom smislu).Nemanja Nikolić (1987) je diplomirao 2010. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstvo, gde je 2019. godine završio i doktorske umetničke studije. Radi kao vanredni profesor na istom fakultetu i jedan je od inicijatora Umetničkog prostora U10, nezavisne umetničke platforme za podršku mladim savremenim umetnicima. Od 2010. godine imao je samostalne izložbe u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, galeriji Dix9 Hélène Lacharmoise u Parizu, Muzeju savremene umjetnosti Crne Gore u Podgorici, ERD galeriji u Seulu, galeriji Rima u Beogradu i Kragujevcu, B2 galeriji u Beogradu, Umetničkom prostoru U10, itd. Učestvovao je i na brojnim grupnim izložbama, između ostalog u Caixa Forumu u Madridu i Barseloni, Kunsthal KadE u Amersfortu, Künstlerhausu u Beču, na 56, 57. i 60. Oktobarskom salonu u Beogradu, 20. Bijenalu u Pančevu, Francuskoj kinoteci u Parizu i dr.Dobitnik je više nagrada, među kojima su Specijalna nagrada 60. Oktobarskog salona za grupni projekat Prostori za umetnike (2024), Nagrada za crtež Udruženja likovnih umetnika Srbije (2021), kao i Nagrada za crtež Fondacije Vladimira Veličkovića (2011). Radovi Nemanje Nikolića nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama kao što su ABN AMRO kolekcija (Amsterdam), Lucas Museum of Narrative Art (Los Anđeles), WAP Foundation (Seul), Ekard Collection (Hag), JMS Collection (Pariz), Kolekcija Oktobarskog salona (Beograd), Wiener Städtische Collection i Telenor Collection (Beograd).Zahvaljujemo se Nemanji Nikoliću na ustupanju reprodukcija radova za potrebe ove epizode. Sva prava pripadaju umetniku i njegova su intelektualna svojina.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Robert Kapa - Fotograf na korak od smrti | Izvolite u salon 36
„Ako ti fotografije nisu dobre, nisi dovoljno blizu“. U ovoj epizodi analiziramo život i delo jednog od najuticajnijih fotografa u istoriji ratne fotografije. Od Španskog građanskog rata do iskrcavanja na Dan D …
Shownotes
„Ako ti fotografije nisu dobre, nisi dovoljno blizu“. U ovoj epizodi analiziramo život i delo jednog od najuticajnijih fotografa u istoriji ratne fotografije. Od Španskog građanskog rata do iskrcavanja na Dan D u Normandiji 1944. godine,
Robert Kapa je bio tamo gde je istorija nastajala, često na korak od metaka i eksplozija.
Ko je zaista bio Robert Kapa? Ratni fotograf, mit 20. veka, avanturista ili čovek koji je živeo opasnije nego što je svet mogao da podnese?
Poseban fokus stavljamo na njegove fotografije sa Dana D, objavljene u magazinu Life, koje su postale simbol haosa, pokreta i nesigurnosti modernog rata, kao i na čuvenu fotografiju „Pali vojnik“ iz Španskog građanskog rata koja je otvorila debatu o istini, inscenaciji i granicama dokumenta.
Govorimo o ljubavi i profesionalnom partnerstvu sa Gerdom Taro, prvom ratnom fotografkinjom koja je poginula na frontu i čija je smrt duboko obeležila Kapin život.
O prijateljstvu sa Ernestom Hemingvejem, sa kojim je delio iskustvo rata, opasnosti i razumevanje hrabrosti kao egzistencijalnog izbora, ali i o ljubavi sa Ingrid Bergman, i kako je Hičkok zaštitio njihovu privatnost.
Robert Kapa je bio i osnivač agencije Magnum Photos, revolucionarnog kolektiva koji je promenio položaj fotografa u medijima i omogućio autorima veću kontrolu nad sopstvenim radom. Kapa nije bio samo svedok istorije, već jedan od ljudi koji su redefinisali način na koji je posmatramo.
Da li je Robert Kapa dokumentovao rat ili je stvorio novu estetiku rizika? Da li je bio posmatrač ili učesnik? I koliko košta život proveden na korak od smrti?
Ako vas zanima istorija fotografije, ratna fotografija, Dan D, Magnum Photos i umetnici koji su pomerali granice između života i umetnosti, ova epizoda donosi detaljnu analizu jednog od najuzbudljivijih biografskih narativa 20. veka.
Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode:
🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Umetnost tišine - Kako je Edvard Hoper slikao otuđenje | Izvolite u salon 35
Edvard Hoper je jedan od najvažnijih američkih slikara 20. veka, koji je inspirisao generacije slikara, ali i druge umetnike poput Alfreda Hičkoka, Dejvida Linča, Vima Vendersa i Toma Vejtsa. Govorimo o …
Shownotes
Edvard Hoper je jedan od najvažnijih američkih slikara 20. veka, koji je inspirisao generacije slikara, ali i druge umetnike poput Alfreda Hičkoka, Dejvida Linča, Vima Vendersa i Toma Vejtsa. Govorimo o njegovom umetničkom razvoju, najpoznatijim slikama i analiziramo kako je uspeo da dočara atmosferu samoće, urbanu melanholiju i aemričku otuđenost. Ko je bio Edward Hopper i kako je postao simbol američkog modernizma? Govorimo o njegovim najpoznatijim delima kao što su Nighthawks, New York Movie, Automat, Gas i drugim slikama koje su oblikovale vizuelni identitet nekoliko generacija. Analiziramo njegov stil, upotrebu svetla i senke, kompoziciju, arhitekturu, kao i psihologiju prostora u njegovom slikarstvu.Zašto su Hopperove slike i danas relevantne? Da li je Edward Hopper slikao samo usamljenost ili dublju egzistencijalnu napetost modernog života?Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
Hier stehen die neuesten 40 von 64 Folgen. Ältere Folgen findest du im Feed des Podcasts.
Ähnliche Podcasts
Mehr Kunst-Podcasts
Ist das dein Podcast?
Bestätige es mit einem Eintrag in deinem Feed: Du bekommst hier einen Code, trägst ihn als podcast:txt in den Kanal deines Feeds ein, und wir prüfen ihn. Danach steht dein Podcast als „verifiziert“ bei SoundNode.