Kraj levice u Evropi

Dobrodošli u CLV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.

“Volim mnogo Francusku, ali je volim previše da bih bio nacionalista“, čuvena je rečenica Alberta Kamija, francuskog pisca, filozofa, nobelovca. Ako bismo sledili Kamijevu osvetljenu stazu, mogli bismo da zaključimo da u Evropi sve manje ljudi previše voli svoju zemlju. Čini se da nije moguće voditi politiku koja nije bazirana na treš ili fetiš nacionalizmu, koji se prodaje kao vrhunski patriotizam, a u multietničkim zemljama najveća etnička grupa ga često plasira kao „građanski koncept“.

Jačanje ekstremne desnice i agresivnog nacionalizma na Starom kontinentu ima tri, uslovno rečeno, oca: pogrešna imigrantska politika, maligna propaganda Rusije i cilj desničarskih snaga bliskih Trampovoj administraciji da zaustave proces federalizacije EU i da kreiraju Evropu nacija, gde bi od EU ostalo samo jedinstveno tržište i ništa više.

Nesposobnost tzv. mejnstrim vladajućih stranaka u EU da vode efikasne i svrsishodne imigracione politike, kao i nerazumevanje za najsiromašnije i najmanje obrazovane slojeve društva, koji imigrante vide kao nelojalnu konkurenciju na tržištu rada, privilegovanu grupu za socijalna davanja i pretnju za bezbednost, odnosno kao izvor kriminala, gurnuli su nekada tradicionalno levičarsko biračko telo u ruke ekstremne desnice.

Sa novom političkom geografijom u Evropskom savetu, kojom bi dominirale evroskeptične desničarske snage, više ne bismo imali agendu čiji je cilj dublja integracija EU i eventualna implementacija agende Marija Dragija, već promenu političkog pravca ka tzv. Evropi nacija, a to znači, na srednji i dugi rok, pripremu za sukobe između evropskih zemalja nakon jednog veka mira i prosperiteta.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.